Male hirurške intervencije

Male hirurške intervencije

Male hirurške intervencije (rade se elektrokauterom, radiotalasima, ili ugljendioksidnim laserom):

  • bradavice i kondilomi (polne bradavice),
  • fibromi,
  • angiomi,
  • moluske,
  • ksantelazme (žute naslage na kapcima),
  • keratoze,
  • urasle dlake,
  • urasli nokti,
  • bazaliomi,
  • ateromi,
  • razne ciste,
  • tvrdi žuljevi i
  • mladeži

Elektrokauterizacija je bezbedan postupak koji se rutinski koristi za uklanjanje neželjenih ili štetnih tkiva. Mala sonda kroz koju protiče električna struja i generiše toplotu se koristi da se tkivo spali ili uništi. Pacijent je zaštićen od štetnog dejstva električne struje i postupak se može koristiti kod pacijenata sa implantiranim električnim uređajima, npr. srčanim pejsmejkerom. Budući da je elektrokauterizacija i metod hemostaze (zaustavlja krvarenje) i da cilja tačno određeno mesto, možete odmah nastaviti sa vašim dnevnim aktivnostima. Odlazite sa malom površinskom opekotinom koja će za dan ili dva formirati malu krastu koja će otpasti za približno pet do deset dana.

elektrokauter

Elektrokauter

 

Radiotalasi predstavljaju postupak uklanjanja promena sa kože ili sluzokože. Kao visokofrekventni talasi deluju na tačno određeno mesto, prolaze kroz tkivo minimalno oštećujući okolne strukture kože. Intervencija traje kratko, krvarenje se ne javlja ili je minimalno i na mestu intervencije će se formirati krasta. Postupak je idealan za uklanjanje bradavica, keratoza, fibroma, granuloma, ateroma, ksantelazmi, angioma i dr.

Ugljendioksidni (CO2) laser emituje nevidljivu infracrvenu svetlost. Molekuli vode koje sadrži tkivo apsorbuju ovu svetlost i dolazi do zagrevanja ćelija što rezultuje uklanjanjem ciljanih tkiva. Tretman ugljendioksidnim laserom omogućava brz oporavak i povratak svakodnevnoj rutini. Nakon intervencije se očekuje abrazija kože koja može trajati do nedelju dana. Na ovaj način se uklanjaju keratoze, bradavice, pege, mladeži, ksantelazme i dr.

Intervencije se izvode u lokalnoj anesteziji, zbog neprijatnih efekata toplote.

 

Bradavice i kondilomi (polne bradavice)

Bradavice su benigne promene na koži ili sluzokoži. Nastaju infekcijom keratinocita (ćelija kože) humanim papiloma virusom (HPV). Iako su zarazne, neće se pojaviti kod svake osobe inficirane HPV-om. Virus dospeva u keratinocite kroz povredu kože, dovodi do proliferacije ćelija kože i pojave bradavice. Mogu se prenositi sa osobe na osobu, sa jednog mesta na telu na drugo, i to kako kontaktom sa bradavicom, tako i dodirivanjem nečega što je bilo u dodiru sa bradavicom, npr. peškira. Javljaju se uglavnom na šakama i stopalima; ređe na licu, ramenima, kolenima. Postoji nekoliko tipova bradavica i neki od najčešćih tipova su:

  • obične bradavice (verrucae vulgaris) se uglavnom nalaze na šakama, prstima i oko noktiju; izdignute su i imaju hrapavu površinu;

bradavice

Bradavice

  • ravne bradavice (verrucae planes) su zaravnjene, boje mesa i mogu se javiti u velikom broju, najčešće na licu, vratu, rukama, zglobovima, kolenima;
  • polne bradavice (kondilomi) su uglavnom male roze tačkice ili narasli plikovi ili jedan plik (šiljasti kondilomi). Mogu izgledati i kao crvene, roze i bele fleke na koži u genitalnom predelu i to su tzv. ravni kondilomi, koji su u ravni kože i ispoljavaju se promenom boje tkiva;
  • plantarne bradavice (verrucae plantares) se nalaze na stopalima, i to na delovima pojačano izloženim pritisku; beličaste su, utisnute u površinu kože, često veoma bolne, a mogu imati i crne tačkice nastale zbog tromboze kapilara;
  • periungvalne bradavice su skupine nalik na karfiol koje se javljaju oko noktiju;
  • filiformne  (končaste) bradavice imaju oblik niti ili prsta i najčešće se javljaju na licu, u blizini kapaka ili usana.

filiformna bradavica

Filifomna bradavica

 

Uklanjanjem bradavice ne uklanja se obavezno i virus, nove bradavice se mogu pojaviti i posle nekoliko godina usled pada imuniteta. Naravno, može doći i do ponovne infekcije. Povratak bradavica vas ne sme demotivisati za nastavak lečenja.

 

Fibromi

Fibromi su benigne promene vezivnog tkiva i estetski su problem. Rašireno je verovanje da su posledica nošenja lančića ili da se radi o bradavicama koje su infektivnog porekla i šire se dalje, ali obe pretpostavke su pogrešne. Njihov broj i veličina se povećavaju s godinama, a bitni faktori za njihov nastanak su gojaznost i genetska predispozicija. Broj fibroma varira od prosečno nekoliko komada, pa do nekoliko stotina. Prosečno su veliki 1 do 3 mm, pa do par centimetara. Obično se nalaze na vratu, kapcima, pod pazuhom, na leđima, ramenima, preponama. Mogu biti tvrde ili meke konzistencije i za podlogu su najčešće vezani uskom peteljkom, a nekada i širokom bazom. Fibrom može da sadrži krvne i limfne sudove. Ovakav fibrom se naziva fibroma teleangiectaticum i sklon je krvarenju.

 fibromi

Fibromi

 

 

Angiomi

Angiomi su benigne promene izvedene od ćelija zidova krvnih ili limfnih sudova. Mogu se pojaviti bilo gde na telu. Uklanjaju se ako njihova lokacija predstavlja smetnju ili iz kozmetičkih razloga. Tipovi angioma:

  • Cherry (čeri) angiomi, nalik plodovima višnje, su crvene, plave, ljubičaste ili skoro crne promene na koži. Najčešće se viđaju na trupu, ali se mogu javiti na bilo kom delu tela. Nepoznat je uzrok njihovog nastanka, ali se njihov broj povećava posle četrdesete godine života.

 cherry angiomi

Cherry angiomi

  • Spider (eng. pauk) angiom predstavlja grupu proširenih krvnih sudova oko crvene tačke na površini kože i zapravo je nalik nitima paukove mreže. Mada se najčešće viđa na licu i grudima, može se javiti i na ušima, podlakticama i rukama. Javlja se i kod odraslih i kod dece, ali najčešće kod žena koje koriste kontraceptivne pilule i tokom trudnoće, kao i kod osoba sa bolestima jetre.

 spider angiomi

Spider angiomi

  • Venous lakes su angiomi na usnama i ušima. Obično su plavičaste boje, ali mogu biti crveni ili ljubičasti. Najčešće se javljaju kod muškaraca starijih od 65 godina, koji su se zbog prirode posla produženo izlagali suncu.

venous lakes angiom

Venous lakes angiom

 

Moluske

Moluske su benigne promene na koži koje izaziva virus Molluscum contagiosum. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom sa inficiranom osobom, zatim preko odeće, predmeta za ličnu higijenu, igračaka. Najčešće se javljaju kod dece mlađe od 12 godina (češće kod one dece koja boluju od atopijskog ekcema), dok je kod tinejdžera i odraslih osoba to obično seksualno prenosiva bolest.

Promene su najčešće lokalizovane na licu, pregibima i genitalijama. Poluloptastog su oblika, dijametra od 1 do 5 mm, boje mesa, mogu biti pojedinačne ili u grupi i imaju nežan perlast izgled sa udubljenjem u sredini. Najčešće su asimptomatske, ali može doći do bakterijske infekcije i tada jako svrbe, a češanjem se šire dalje, a može doći i do pojave ožiljaka.

Najbolje je početi lečenje dok su promene male, jer posle njihovog uklanjanja neće ostati ožiljci. Ako se ne leče, promene (izrasline) mogu dostići veličinu graška. Dokle god su promene prisutne postoji mogućnost prenošenja drugoj osobi, a tek kada nestanu ove promene, nestaje i mogućnost širenja zaraze. Za razliku od herpes virusa, koji može da ostane neaktivan u telu mesecima ili godinama pre ponovnog pojavljivanja, Molluscum contagiosum ne ostaje u telu kada nestanu promene. Međutim, ne postoji stalni imunitet za virus i nakon kontakta sa zaraženom osobom može doći do ponovne infekcije.

moluske

Moluske

 

Ksantelazme (žute naslage na kapcima)

Ksantelazme su pločaste promene, žućkaste boje, koje se javljaju u unutrašnjem uglu očnih kapaka. Mogu se javiti na sva četiri očna kapka. Nešto češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca i najčešće se javljaju u četvrtoj ili petoj deceniji života. Približno polovina pacijenata koji imaju ksantelazme imaju povišen nivo lipida (holesterola i LDL-lipoproteina) u krvi. Promene uglavnom sporo rastu, može se povećavati njihov broj i doći do spajanja promena, tako da izgledaju kao žuti obruč. Ne izazivaju bol i ne oštećuju funkciju očnog kapka. Mada retko, može doći do ptoze očnog kapka, odnosno njegovog spuštanja. Promene se uklanjaju iz estetskih razloga.

ksantelazme

Ksantelazme

 

 

Keratoze

Razlikuju se aktinične i seboroične keratoze.

Aktinične (solarne ili senilne) keratoze se javljaju kod osoba svetlije boje kože ili očiju koje su se često izlagale suncu ili koristile solarijum. Lečenje se preporučuje, pošto su ove promene potencijalno prekancerogene, odnosno neke od njih se transformišu u planocelularni karcinom (karcinom skvamoznih ćelija). Nelečene promene imaju do 20% rizik od transformacije u karcinom skvamoznih ćelija. Mogu se javiti na bilo kojoj suncu izloženoj oblasti- licu, ušnoj školjki, usnama, delovima bez kose na koži glave, vratu, podlakticama. Aktinične keratoze mogu biti u ravni kože ili izdignute, crvene ili oker do braon boje, promera od par milimetara do više centimetara. Najčešće su hrapave površine, s vremenom postaju zadebljane, zatim suve na površini i mogu se ljuštiti.

aktinična keratozaAktinična keratoza

Seboroične keratoze su benigne promene. Ranije su bile poznate pod nazivom „staračke bradavice“, ali je ovaj termin sada napušten jer se ove promene javljaju i u drugim starosnim grupama. Ipak, obično se javljaju kod ljudi u srednjoj i starijoj životnoj dobi, bez obzira na pol. Mogu izgledati kao bradavica, mladež, aktinična keratoza, rak kože, mada se razlikuju od ovih kožnih promena jer imaju tzv. „nalepljen na kožu“ izgled. Mogu se javiti na bilo kom delu tela, ali najčešće se javljaju na seboroičnim predelima lica, grudi i leđa, kao i na koži abdomena i velikih pregiba. U početku su ove promene okruglog ili ovalnog oblika, jasno ograničene od okolne kože, baršunaste i meke teksture. Postepeno se pretvaraju u izdignute bradavičaste tvorevine, zrnaste, hrapave površine, često prekrivene masnom skramom koja se lako skida. Boja varira od braon do crne, a veličina od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u dijametru. I njihov broj varira- dok jedna osoba može imati jednu seboroičnu keratozu, druga ih može imati stotinu. Mogu da svrbe, lako se raskrvare, a usled kontakta sa odećom mogu da postanu crvene i iziritirane. Lečenje je uglavnom iz estetskih razloga. Istraživanja potvrđuju da je njihova pojava u vezi sa porodičnim nasleđem i sa čestim izlaganjem suncu.

seboreična keratoza

Seboreična keratoza

 

Urasle dlake

Urasle dlake su problem koji muči oba pola. Kod žena ovaj problem se najčešće javlja na preponama i potkolenicama, a kod muškaraca na bradi, vratu i unutrašnjoj strani butina. Ukoliko se ne tretiraju na pravi način, urasle dlake pored estetskog, mogu da predstavljaju i zdravstveni problem. Do urastanja dlake dolazi kada se dlaka, neposredno pred izlaz na površinu kože vraća nazad i urasta u kožu, što izaziva upalu. Svaka dlaka pod određenim uglom napušta kožu i zavisno od tog ugla nastaje sklonost urastanju dlaka. Kod jačih i kovrdžavih dlaka je takođe, češće urastanje. Na mestima urastanja, kao posledica upale, često ostaju pigmentacije (tamne fleke). Mnogi pokušavaju da pincetom ili iglama izvuku na površinu urasle dlake, čime samo pogoršavaju postojeće stanje, praveći kraste i ožiljke. Često se kao prateća pojava urastanja dlake javlja i upala korena dlake, folikulitis. Folikulitis uglavnom nastaje zbog bakterijske infekcije. Faktori koji utiču na pojavu urastanja i upale dlaka su mnogobrojni: pojačano znojenje, dugotrajno sedenje, dlakavost, uska odeća, nepropusni materijali poput sintetike, depilacija voskom, često brijanje, hormonski status…

urasle dlake

Urasle dlake

 

Urasli nokti

Urasli nokti predstavljaju bolno stanje, u kome ugao ili strana nokta raste tako da se useca u meko tkivo koje ga okružuje. Javlja se crvenilo, otok i često, infekcija. Može se javiti na bilo kom prstu, ali najčešće se javlja na palcu noge. Uzroci koji dovode do urastanja noktiju su nošenje uskih cipela, nepravilno sečenje nokta (nokat ne treba seći prekratko i treba ga seći ravno, prateći prirodan oblik nokta), povreda nokta, nepravilan oblik nokta. Ukoliko imate dijabetes ili neko drugo stanje koje uzrokuje lošu cirkulaciju u nogama, imate veći rizik od komplikacija od uraslog nokta na nozi. U nekim slučajevima, ukoliko se ne leči, urastao nokat može zaraziti kost ispod njega i dovesti do ozbiljne infekcije kostiju.

urastao nokat

urastao nokat

 

Bazaliomi

Bazaliom (bazocelularni karcinom) je najčešći oblik raka kože. Obično se javlja na koži izloženoj suncu- na licu (naročito se često javlja na nosu), vratu, rukama, ali se može javiti i na bilo kom drugom delu tela. Ljudi koji koriste solarijum imaju veći rizik od dobijanja bazalioma i veću verovatnoću da ga dobiju ranije u životu. Bazocelularni karcinom se može javiti kao:

  • promena bledo crvene boje, različite veličine, glatke i sjajne površine s vidljivom mrežom proširenih kapilara (nodularni bazaliom);

nodularni bazaliom

nodularni bazaliom

 

  • promena blede, žućkaste ili boje kože koja izgleda kao ožiljak; može biti teško da se vide ivice promene (morfeiformni bazaliom);

morfeiformni bazaliommorfeiformni bazaliom

  • promena koja je braon ili crne boje zbog prisustva pigmenta melanina (pigmentirani bazaliom);

pigmentirani bazaliom

pigmentirani bazaliom

 

  • promena koju karakterišu eritematozna, crvenkasta žarišta, različite veličine i oblika, sa vidljivim ljuspicama i krastama na površini. Najčešće se javlja na trupu (površinski bazaliom).

površinski bazaliom

površinski bazaliom

Takođe, bazaliom može da izgleda kao rana koja lako krvari, ne može da se izleči ili se izleči i vraća, ima upao centar poput kratera, javlja se iscedak ili krasta na površini i krvni sudovi su vidljivi u njoj ili oko nje. Iako retko, bazaliom može biti bolan ili izazivati svrab. Ova vrsta raka kože raste sporo. Retko se širi na druge delove tela (retko metastazira). Lečenje je važno jer može doći do agresivnog rasta bazalioma (u širinu i dubinu) i uništavanja okolnog tkiva i kostiju.

 

 

Ateromi

Ateromi su benigne promene. Nastaju usled začepljenja kanala ili pojačanog lučenja lojne žlezde pri čemu dolazi do nakupljanja masnog (lojnog) sadržaja i formiranja kapsule oko njega. Najčešće se javljaju na licu, vratu, iza ušiju, na grudima, genitalijama, ali mogu se javiti na bilo kom delu tela. Predstavljaju bezbolne čvorove u koži, osim ukoliko dođe do upale. Na mestu upale dolazi do pojave crvenila nalik bubuljici, otoka i promena je tada izuzetno bolna. Istiskivanje ateroma se nikada ne preporučuje jer se na taj način povećava rizik od infekcije. Tretman ateroma ne znači samo uklanjanje njegovog sadržaja, nego i zida kapsule. Savetuje se uklanjanje ateroma što je ranije moguće, dok je aterom manje veličine, da ne bi došlo do stvaranja ožiljka nakon uklanjanja.

aterom

aterom

 

 

Razne ciste

Ciste se mogu pojaviti bilo gde na koži. Predstavljaju tkivne džepove koji mogu biti ispunjeni tečnošću, gnojem ili drugim sadržajem. Osećaju se kao zrno graška ispod kože. Mogu da se razviju kao posledica infekcije, začepljenja lojne žlezde, inflamacije, prisustva stranog tela, npr. minđuše, itd. Kožne ciste obično sporo rastu, glatke su na dodir i bezbolne, osim ukoliko puknu, inficiraju se ili upale. Većina cisti ne nestane sama od sebe, bez lečenja.

cista na vratu

cista na vratu

Jedna od najčešćih vrsta cisti su epidermoidne ciste. To su neravnine ispod kože na licu, vratu, trupu, genitalijama. U retkim slučajevima, ove ciste mogu dovesti do planocelularnog ili bazocelularnog karcinoma. Potrebno je da se obratite lekaru ako imate cistu koja brzo raste, bolna je, nalazi se na mestu koje je stalno iritirano ili koja puca.

 

Tvrdi žuljevi

Žuljevi su zadebljanja kože koja nastaju usled ponovljenog pritiska, trenja ili druge iritacije. Ponekada mogu dovesti do kožnih ulceracija ili infekcije. Najčešće se javljaju na stopalu koje je izloženo najvećem pritisku i trenju. Žuljevi predstavljaju naslage diferenciranih keratinocita (ćelija kože) u spoljnom sloju kože. Iako su ove ćelije mrtve, prilično su otporne na mehaničke i hemijske uticaje zbog obimne mreže koja ih povezuje.

žulj na palcu

žulj na palcu noge

 

Mladeži

Mladeži su uobičajeni i svaka odrasla osoba ima nekoliko mladeža. Osobe sa svetlom kožom često imaju više mladeža- 10 do 40 i ovo je normalno. Treba da znate da je često prvi znak melanoma (raka kože) promena postojećeg ili pojava novog mladeža na vašoj koži. Ukoliko se rano otkrije i leči, malanom se može izlečiti. Bez tretmana, melanom se može proširiti i biti smrtonosan.

Promene mladeža kod dece obično nisu zabrinjavajuće. Normalno je da se novi mladeži javljaju tokom detinjstva i adolescencije. Mladež će rasti kako dete bude raslo.

Mladež na vašoj koži ima sledeće osobine: jedne je boje (najčešće braon), u ravni je kože ili blago izdignut, okrugao je i izgleda isto iz meseca u mesec. Vaši mladeži ne moraju da liče i mogu se razlikovati u boji, veličini i obliku. Neki mladeži će se polako menjati tokom vremena. Mladeži se mogu pojaviti bilo gde na telu i iz nekih može rasti dlaka. Mladeži se uklanjaju ukoliko su na takvom mestu da smetaju pacijentu (npr. prilikom oblačenja), pacijent nalazi da su neprivlačni ili ukoliko se radi o raku kože.

Osim mladeža koji je uobičajen i javlja se kod svih osoba, postoje i drugi tipovi mladeža. Atipični (displastični) mladež može izgledati kao melanom, ali nije melanom. Ali, imate veći rizik razvijanja melanoma ako:

  • imate 4 ili više atipičnih mladeža;
  • već ste imali melanom;
  • imate rođaka u prvom kolenu (roditelj, brat, sestra, dete) koji je imao melanom.

Atipični mladeži često nisu okrugli i imaju više od jedne boje. Mogu se javiti bilo gde na telu. Najčešće se javljaju na trupu, a najređe na licu.

atipični mladeži

svako ko ima atipične mladeže treba da ih prati u slučaju promene

 

Kada se osoba rodi sa mladežom, on se naziva kongenitalni mladež. Približno 1 od 100 osoba je rođena sa mladežom. Ovi mladeži variraju u veličini od malog do gigantski velikog. Gigantski kongenitalni mladež povećava rizik razvijanja melanoma.

kongenitalni mladež

Ovaj kongenitalni mladež na tabanu  je bio mali kada je dete rođeno. Kada je primećen rast mladeža, uklonjen je.

Ako uočite promenu na telu koja ima neko od ABCDE pravila melanoma, hitno se javite vašem dermatologu.

dr Miodrag Lazović | dermatolog-beograd.rs