Lečenje keloida

Lečenje keloida (vrsta tvrdih ožiljaka)

Ožiljci nastaju kao posledica oštećenja kože, najčešće zbog ozlede ili upalnog procesa. Organizam rastom novog vezivnog tkiva nastoji da nadoknadi nastalo oštećenje. Poseban oblik ožiljka je keloid.

Keloidi su benigni tumori građeni od vezivnog tkiva kod kojih se pojedine vrste kolagena nalaze u abnormalnoj količini. Ponaša se kao tumor jer nema kontrolu izumiranja i rasta ćelija. Ćelije se, umesto da izumiru, nekontrolisano dele. Nalaze se na mestu prethodne povrede tkiva, ali tkivo keloida prilikom zarastanja prelazi granice same rane. Najčešća područja kože na kojima nastaju keloidi su ramena, leđa, ušne školjke i lice. Većina keloida je potpuno nepravilnog oblika s nepravilnim ivicama. Po konzistenciji mogu biti od potpuno mekih do izrazito tvrdih. Rane lezije su uglavnom crvenkaste, s vremenom postaju smeđkaste, dok su stare promene svetlije boje. Prekriveni su sjajnom kožom bez dlaka. U većini slučajeva postoji samo izražen estetski efekat, ali keloidi na zglobovima mogu ograničiti pokretljivost. Većina ljudi razvije 1 do 2 keloida, ali ponekad nalazimo i na multiple keloide, koje često vidimo i kao posledicu akni i boginja. Najčešće su asimptomatski, ali promene mogu i da svrbe, bole, peku ili da budu prekomerno osetljive.

Najčešće se javljaju kod osoba starosti od 20 do 30 godina. Manje su učestali u dečijoj i starijoj populaciji, ali su opisani i kod male dece i kod osoba starijih od 70 godina. Iako se javljaju kod oba pola, prema nekim istraživanjima postoji veća učestalost javljanja keloida u ženskoj populaciji, ali smatra se da je to posledica češćih kozmetičkih zahvata i pirsinga.

 

Etiologija keloida još uvek nije razjašnjena. Smatra se da postoji genetska sklonost nastanku keloida. Najčešće se javljaju kod povreda kože (posekotina, razderotina, uboda, pirsinga, hemijskih i termičkih oštećenja, hirurških intervencija), kao i kod akni i boginja. Na nastanak keloida mogu da utiču i bakterijske i virusne infekcije, napetost i istezanje kože, autoimuni poremećaji i hormonalni faktori. Moguća je i spontana pojava keloida, mada znatno retko, ali i u ovom slučaju pretpostavljamo postojanje mikrotraume.

lečenje keloida

primeri keloida koji su se formirali na različitim delovima tela

Terapija se određuje prema lokalizaciji keloida, veličini keloida, starosti pacijenta i odgovoru na prethodnu terapiju.

Kod keloida se sprovodi intraleziona terapija, odnosno u sam ožiljak se injektiraju kortikosteroidi. Primenjuje se injekcija kortikosteroida triamcinolona koji zaustavlja rast keloida smanjujući sintezu kolagena. Deluje i antiinflamatorno jer smanjuje sintezu medijatora inflamacije. Ovo je bezbedan i bezbolan postupak. Injekcija se obično daje jednom mesečno do postizanja maksimalnih rezultata.

Primenjuje se i IPL (Intense Pulsed Light- pulsirajuća svetlost visokog intenziteta) tretman čiji je najvažniji efekat uništavanje krvnih sudova koji hrane keloid, tako da se zaustavlja sinteza kolagena, dolazi do razgradnje kolagena i remodeliranja rane. Nestaje crvena boja keloida, bolnost, osetljivost i nelagodnost na dodir. Istovremeno, abnormalno vezivno tkivo u keloidu se menja za ono normalno, tako da je konačni rezultat izravnavanje i omekšavanje keloida. Tretman se radi sa aparatom Apollo IV. I pacijent i doktor će nositi specijalne naočare da bi zaštitili oči od bljeskova svetlosti. Takođe, bipolarni vodeni sistem hlađenja štiti kožu od pregrevanja.